Kaко се збрињава медицински отпад у Србији

RTSПроцењује се да здравствене установе у Србији годишње створе око 50.000 тона отпада, од чега је 10 одсто опасно по здравље људи и животну средину. Европска унија помогла је Србији да почне успостављање модерног система управљања инфективним медицинским отпадом. Од 2007. до 2013. године, кроз два пројекта који су завршени, дала је око 12 милиона евра за опрему.

Припремила Ивана Божовић, 21.05.2015

 ***

Пре шест година, у пожаревачку болницу стигла је опрема за обраду медицинског отпада. У години за нама збринули су око 53.000 килограма отпада. Опрему редовно сервисирају, кадар имају, али не и адекватан простор.

Помоћник директора Опште болнице у Пожаревцу Драгана Здравковић каже да немају довољно финансијских средстава да тај простор буде адекватно по свим акредитационим захтевима добар.

У Институту за мајку и дете, годишње збрину 21 тону отпада. Од донације до данас прошло је седам година и тачно се зна где завршавају игле, шприцеви, завоји, газе.

„Раније је тај отпад ишао са комуналним и угрожавао животну средину. Сада се раздваја од комуналног, поврдгава стерилизацији и као стерилан не угрожава животну средину“, каже Анђелка Раичевић са Института за мајку и дете.

Опрема за збрињавање отпада – аутоклави, дробилице и специјализована возила – стигла је у 82 здравствене установе и 12 ветеринарских института. Професор др Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља, каже да је највећи проблем што све већи број здравствених установа пријављује кварове тих аутоклава и дробилица, као и кварове на возилима која служе за транспорт медицинског отпада.

„То су додатна велика финансијска средства, која Министарство здравља покушава што адекватније да покрије“, каже Векић.

Медицински отпад је сав отпад који је настао у болници, попут инфективног, фармацеутског, хемијског, патоанатомског односно ткива, органа, делова тела.

Радмила Шеровић из Одељења за управљање отпадом при Министарству пољопривреде и заштите животне средине каже да у Србији нема довољно постројења за кремацију, посебно не за патоанатомски отпад. Циљ државе је да планирамо уз помоћ ИПА фондова средстава за пет таквих постројења“, каже Шеровић.

Све ово је само прелазно решење, док се у Србији не изграде спалионице. А до тада само за извоз једног килограма фармацеутског отпада односно лекова, здравствене установе у Србији мораће да издвајају у просеку до два евра.

 

извор: РТС